Lex national

Predstavljamo najbolje omladinske volonterske projekte u Srbiji u prošloj godini: „Lučani u srcu”, mladi Romi iz Požege, „Pozitiva” iz Milatovca i „Omladinsko pozorište Tehničke škole” iz Smedereva

Oni su humani, vredni, kreativni, glume, intervjuišu, slikaju, majstorišu, ništa im nije teško, ni da menjaju sebe, niti da menjaju svet. U akcije su po pravilu krenuli praćeni nevericom, da bi na kraju to postalo nešto što podržava čitav grad ili selo.

Oni su mladi koji su realizovali najbolje omladinske volonterske projekte u 2012. godini, koje već tradicionalno proglašava na kraju svake godine Ministarstvo omladine i sporta.

Prvo mesto, sa projektom „Humanost na delu” pripalo je neformalnoj omladinskoj grupi „Lučani u srcu”. Mladi iz ovog kraja organizovali su veliki humanitarni spektakl, pozorišne predstave, recitale, plesne grupe, priredbe dečjeg vrtića, osnovne i srednje škole iz Lučana i Guče, svirku sedam afirmisanih i neafirmisanih bendova... Prikupljena sredstva poklonjena su devojčici oboleloj od dijabetesa.

– Nije bilo lako izgurati celu priču, na početku su nas sugrađani gledali sa nevericom, međutim kako je vreme odmicalo sve više ljudi je prepoznalo naš pozitivan duh i pridružilo nam se.

Najmlađi volonter je bio beba Ognjen od svega sedam meseci, dok je najstarija bila jedna bakica koja je pomagala koliko je mogla – pričaju Tamara Ivezić i Milan Mijailović Kako objašnjavaju, kulturni život u njihovoj sredini je jako siromašan, retka su dešavanja, poslednjih sedam godina nije organizovan nijedan rok koncert.

– Ovom akcijom smo pokrenuli lavinu, dali smo mladima elan da se organizuju i urade nešto za sebe i ljude oko sebe – kažu Tamara i Milan.

Drugo mesto pripalo je udruženju mladih CEMROP – „Centar mladih Roma Požega”, iz Zlatiborskog okruga, sa projektom „Šta znaš o meni”, kojim je pokrenut dijalog o poznavanju i promovisanju romske kulture među mladima.

Kako kažu u ovom udruženju, većina građana ne poznaje tradiciju i kulturu Roma, niti znaju sa kakvim izazovima se sreću mladi Romi u njihovom svakodnevnom životu. Zato su mladi napravili dva filma sa ovom tematikom, koristeći odgovore svojih vršnjaka u anketi snimljenoj na ulicama grada.

– Prvi put se na jedan otvoren i kreativan način razgovara o toleranciji i nedostatku jednakih šansi za mlade Rome u jednoj gotovo homogenoj nacionalnoj sredini kao što je Požega. Ovi filmovi daju šansu mladim Romima da se na potpuno drugačiji način prikažu svojim sugrađanima, da ih nauče svojoj kulturi i razbiju predrasude – kaže Bojan Đorđević.

Na trećem mestu našla se neformalna grupa „Pozitiva” sa projektom „Male igre velikih majstora” koji je imao za cilj sređivanje prostora – Kluba za mlade u Milatovcu, koji će koristiti mladima za kvalitetno i sadržajno provođenje slobodnog vremena.

– Sve je počelo tako što se nekolicina nas okupila sa namerom da kroz druženje uradimo nešto za naše drugare sa sela. Sam projekat podrazumevao je adaptaciju prostorije u Milatovcu, selu opštine Batočina, u kojoj bi mladi ljudi ovog sela mogli da kvalitetnije i kreativnije provode svoje slobodno vreme. Akcija je naišla na veliko odobravanje ljudi različitih profesija i generacija, pa je tako najmlađi aktivni volonter bio Dušan Milosavljević koji ima svega 11 godina i koji je sa svojim drugarima krečio, unosio i sklapao nameštaj, dok se najstariji učesnik, Miloš Kanjevac (32 godine), pobrinuo za postavljanje električnih instalacija – kaže Vladimir Mihajlović.

Danas je ova prostorija veoma posećena, svakodnevno se u njoj održavaju susreti i druženja mladih i dece. Ove godine obeležiće dan Svetog Patrika kroz predstavljanje i promovisanje irske kulture, a na leto je u planu umetnička kolonija.

– Kod nas se utisci još uvek nisu slegli, stalno se priča i piše o našem projektu. Presrećni smo što smo dobili nagradu i sada smo još više motivisani – jednoglasno kažu mladi okupljeni u neformalnoj grupi „Omladinsko pozorište Tehničke škole” iz Smedereva, koji su posebnu nagradu dobili za volonterski projekat „Učionica koja život znači”.

– Ja sam postala član OPTŠ-a pre tri godine, kada sam i upisala Tehničku školu. Probe smo imali u kabinetu 98 koji i nije imao baš adekvatne uslove za rad, što se vidi iz filma o našem projektu. Da bi naš kabinet učinili prijatnijim za rad bilo nam je potrebno oko mesec dana, a bilo je uključeno više od 100 mladih. Članovi Likovne sekcije su preko celog zida oslikali, verujem sada svima poznat, logo našeg pozorišta – objašnjava Milica Popović.

Ona kaže da su im se sada otvorili mnogi putevi i da imaju ponudu za mnoga gostovanja, kako u Srbiji, tako i u inostranstvu. Kroz ovo pozorište, koje već 20 godina vodi profesorka Nataša Rajić, prošle su mnoge generacije učenika elektrotehničke, mašinske i saobraćajne struke.

Izvor: www.politika.rs